Blogerka Iva Čuljak, u svom onlajn dnevniku na Instagramu opisala je svoju borbu s koronavirusom.
Iva je karantinske dane opisala na nesvakidašnji način, a njenu objavu prenosimo u celosti.
„Najdublje izvinjene svim mejlovima, porukama i njihovim pošiljaocima kojima ovih dana nisam odgovarala, bila sam zauzeta pisanjem testamenta, ali evo sad se čini da mi neće trebati.
Korona mi je dosadna. Lezi na jedan, pa se prevrni na drugi bok i tako celi dan. Kauč se udubio od mog ležanja. Jedva čekam da dosada prođe, pa da mogu da ležim, ali onda kad ja to hoću, ali ne zato što moram. Stvarno ne podnosim moranja. Ko je rekao „šta se mora nije teško“ ne znam gde mu je pamet bila i sigurno nije bio jarac u horoskopu. Nego korona. Gadura mi je oduzela i miris i ukus. Niti mogu da mirišem sebe, niti parfem koji volim, niti vino, ni muškarce, ni hranu. Očajna sam zbog toga. Stavila sam svoj omiljeni parfem i ništa ne osećam, zabijem čep u nos i dalje ništa ne osećam.
https://www.instagram.com/p/CQgGHjmnHe1/
Jedem naćose sećajući se ukusa, a ništa ne osećam. E da i kuvala sam. A tek to nema smisla. Kuvaš, dodaješ začine, a sve što probaš ima ukus kartona.
Prvih sedam dana ovog iskustva, slomljena sam ležala u kući i pri svakoj poseti toaletu i pogledu u ogledalo bih rekla: „Bože sačuvaj koliko si ružna“. Bila sam grozna prema sebi. Gruba, puna gneva i agresije. Onda sam se sedmog dana pitala da li bi takva bila prema prijateljici, koja je, kako je bog rekao, leži i leči se?
Da li bi njoj govorila koliko je glupa, ružna i kriva jer ne gleda Teslina dostignuća, nego američki rijaliti u kojem bi svako bio sa svakim, ali ne smeju i bore se sa požudom. Znate već odgovor. Prema prijateljici bih bila divna, bila bih tu za nju, puna ljubavi i podrške, nežna i dobra.“
