Nakon duže diskografse pauze Ana Nikolić se na velika vrata vratila na estradu. Pošlo joj je za rukom da u vreme autorske krize „ubode“ par hitova, da se o njenim pesmama priča i spekuliše kome su namenjene, kao i to da ponovo mami uzdahe svojim izgledom! U intervjuu za sajt Tracara.com Ana otkriva da planira da napiše knjigu, govori o svom odnosu sa tabloidima, najavljuje svoj prvi solistički koncert u prestonici i otkriva da želi da nakon brojnih poslovnih uspeha postane majka!
Planiraš li da kao neke tvoje koleginice počneš da pišeš kolumnu?
One uglavnom govore u ime svih nas, tako da ću ih pustiti da one pišu. Trenutno ne stižem da se bavim time. Ako bih nešto pisala, imam drugačiju ideju – to je knjiga o meni. Ne autobiografija, zato što je jako rano za to, već neke priče iz mog života, koje sam do sada proživela. Mislim da bih mogla da pišem – razmišljala sam koji je to način da prikažem drugu stranu sebe i da sve predrasude, koje su apsolutno zavladale Srbijom po pitanju pevačica, pokušam da srušim! Ljudi ne shvataju koliko je posao pevačice jedno komplikovano zanimanje.
Na šta konkretno misliš kada kažeš da je posao pevačice kompleksan?
Biti pevačica danas u Srbiji zahteva mnogo rada i još više odricanja, što drugi ljudi ni ne vide. Zapravo, oni ni ne treba to da vide, ali smatram da treba da imaju svest da nije lako u Srbiji biti pevačica, koja ili ide sama kroz sve to ili je i majka i pevačica istovremeno! Moje koleginice koje su se ostvarile kao majke znaju koliko je to teško, balansirati između porodice i karijere. Upravo zato nemam problem ni sa jednom koleginicom, zato što ih mnogo poštujem jer znam kako su došle do onog što danas jesu! Kako sam u tom sam grožđu i ja, želim da možda iskažem svoje mišljenje, ne kroz kolumne, već kroz knjigu.
U poslednje vreme sve te ima manje u tabloidima u nekom negativnom kontekstu. Ko je zaslužan za to?
Zahvaljujući mom PR-u Mariji Lazić o meni se ne piše kao ranije u tabloidima. Ona žena tako piše, piše, ubi se od pisanja i onda ja izađem u grad, jednom u šest meseci i završim u Nacionalnom dnevniku! Ona se trudi da napravi neku sliku o meni u medijima, a ja da je srušim (smeh). Šalu na stranu, ona je stvarno pisala samo ono što jeste, bez ulepšavanja i dodavanja neistinitih detalja. Do saradnje sa Marijom izbegavala sam saradnju sa tabloidima i nismo imali baš nikakvu saradnju. Pisalo se kako je ko hteo, nisam reagovala, ni demantovala, ni tužila. Jednostavno, postavila sam se tako kao da ne pripadam tome i da ta osoba o kojoj se piše nisam ja. Međutim, oni su to zloupotrebljavali, što ne mogu da im zamerim, pošto su i oni deo mog posla. Moj menadžment sada ima drugačiju ideju, prepustila sam im da oni brinu o stvarima za koje su stručni i vidim da to lepo ide. Svako neka radi svoj posao, ja nisam novinar, već pevačica.
Kada je javnost saznala da ćeš spotove raditi u produkciji DM Sat televizije, mogli su se čuti vrlo negativni komentari, mahom oni da će spotovi biti niskobudžetni.
To je još jedna predrasuda, kojoj su ljudi skloni. Ne vidim zašto, ali dobro. Neko sam ko voli da ruši predrasude i baš zato sam izabrala takvu ekipu. Oni su takvi profesionalci, da to u svom životu nisam doživela. Rezultate njihovog rada su svi videli i retko ko je ostao ravnodušan. Da nisam verovala u njih, ne bi ih angažovala za svoje druge spotove, koje ćete uskoro imati prilike da vidite. Pre par dana publika je imala priliku da pogleda spot za pesmu Džukelo, a do kraja godine svoju premijeru doživeće i spot Nisam za triput. Kako sam snimila šest spotova, odlučila sam da tri objavim ove godine, a tri naredne, negde u januaru ili februaru, još nisam odlučila.
O pesmi Mišo moj kruža razne glasine. Šta je zapravo istina?
U trenutku kada mi je Marina Tucaković saopštila da želi da ja otpevam tu pesmu, naježila sam se. Zaćutala sam, ali sam znala da ne treba da odbijem pesmu i da je preda mnom veliki zadatak. Pred svaki otpevani stih u studiju prikupljala sam snagu da ne zaplačem. Marina je uvek volela kako ja izgovaram slovo š i zato me je zvala Mišo, kao svog pokojnog sina.
Da li ćeš svoju publiku obradovati prvim solističkim koncertom u prestonici u 2011. godini?
Pregovori oko koncerta su počeli, gledamo koja bi bila najbolja opcija, pošto je beogradski koncert zamišljen kao poslednji na turneji, koja je počela u septembru. Mislim da su se stekli uslovi za jedan solistički koncert u Beogradu. Koji prostor je u pitanju, za sada stvarno ne znam, ali će to sigurno biti logičan sled svih događaja – od mog pojavljivanja na Beoviziji 2003. godine, pa sve do danas. Dakle, neće biti deljenja karata, naguravanja na silu, uzećemo prostor koji se nakon ispitivanja tržišta pokaže najadekvatnijim. Dugujem koncert beogradskoj publici i njime ću staviti tačku na vrlo uspešnu turneju.
U kakvom sećanju će ti ostati ova godina?
Ova godina je bila jako naporna, jako teška, mnogo sam radila, ne samo ove godine, nego i prošle, 2009. dakle dve godine sam radila, da bih tek sada videla rezultate svog rada. Naporna, teška, ali svakako uspešna, ne mogu da kažem ništa osim toga, zaista sam baš zadovoljna ovom godinom. Jeste sve to teško i jesam više u autu i avionu, nego što sam na zemlji, ali zadovoljna sam.
Šta ćeš poželeti od Deda Mraza?
Pošto imam sestrića Matiju, koga obožavam, kada njega vidim shvatim da je sve nevažno! Lepi su i poslovni uspesi i novac, ali mislim da je materinstvo najlepše. Moje koleginice koje su majke rekle su mi da je tek to ono kad se potpuno ostvariš. Eto, ne u 2011. već u budućnosti volela bih da postanem majka.
Faris Yuma
