Poema Hannah Baker ili najlepši stihovi koje smo čuli ove godine

(foto: Screenshot)

Kako popularnost serije 13 razloga zašto raste iz dana u dan, veliki hit na društvenim mrežama postala je poema koju je glavna junakinja Hannah Baker napisala pre nego što je izvršila samoubistvo pod pritiskom psihičkog i fizičkog zlostavljanja u srednjoj školi. Čak iako ne volite poeziju, velika je verovatnoća da će vam se dopasti ova poema koju ona recituje u jednoj od epizoda, a možda zbog toga odlučite da odgledate ovu seriju koja nas (ponekad na veoma brutalan način) uči važnosti humanog ophođenja prema ljudima koji nas okružuju, jer nikada ne znamo šta svako od njih prolazi.

“Danas nosim crni, čipkasti veš sa jedinom svrhom da znam da imam nešto na sebi. A ispod toga? Potpuno sam naga. Ali imam kožu. Kilometre kože. Imam dovoljno kože da pokrijem sve moje misli kao što celofan prekriva ostatke večere, ali ispod njega ipak možeš da ih vidiš. I pored toga što misliš o meni, moja koža nije jaka i neotporna. Moja koža je nežna, glatka i lako je ostaviti ožiljke na njoj. Ali to nije bitno, zar ne? Tebi nije važno koliko je moja koža nežna. Ti želiš da čuješ samo šta moji prsti rade u mraku. 

A šta ako je sve što oni rade otvaranje prozora kako bih mogla da vidim svetlost koja se pomalja kroz oblake? Šta ako je sve što oni žele litica uz koju ću se popeti kako bih osetila svež vazduh? Šta ako je sve ono što oni traže beležnica ili ruka koja bi ih držala? Ali, ne, to nije priča koju želiš da čuješ. Oblizuješ se i keziš se.

Makar jedanput želim da budem smer kojim neko drugi ide. Ne želim da budem voda u udubljenju na zemlji. Ne želim da budem to udubljenje. Ne bih želela da budem zemlja. Ne bih želela više da budem bilo šta u šta ljudi mogu da zarone svoje ruke.

Neke devojke znaju reči svih pesama. One pronalaze harmonije u njihovim osmesima. Njihovi spojeni glasovi odjekuju. A šta ako ja ne mogu da pogodim te note? Šta ako moje melodije niko ne čuje?

Neki ljudi mogu da vide drvo i dvorište i da znaju da su stigli kući. Koliko još krugova treba da obiđem pre nego što odustanem od traganja? Koliko dugo pre nego što se zauvek izgubim? Mora da je moguće plivati u okeanu onoga koga voliš, a da se ne utopiš. Mora da je moguće plivati, a da ne postaneš i ti sam voda. Ali ja i dalje gutam ono što sam mislila da je vazduh. A ja i dalje imam kamenje vezano za svoja stopala.”

Povezane vesti

Back to Top
close

Prijavi se

Ne sećaš se lozinke?

Ne sećaš se lozinke?

Unesi informacije o nalogu i poslaćemo ti link za resetovanje lozinke na email.

Link za promenu lozinke je istekao

Prijava

Polisa privatnosti

Add to Collection

No Collections

Here you'll find all collections you've created before.