Biljana Sečivanović je u septembru prošle godine izgovorila sudbnonosno „da“ i udala se za dugogodišnjeg partnera Aleksandra Nedića.
Konačno je pronašla svoju sreću i sa suprugom i sinom Metejom živi život iz bajke, ali iza svakog njenog osmeha krije se velika tuga.
„Ljubav ne zna za vreme i godine i ako je to to da tada izgovorim ‘da’ ja ću ga izgovoriti tada jer ja to ne radim zbog drugih i ne osvrćem se na komentare bilo koje prirode,“ rekla je Bilja povodom negativnih komentara da ženi njenih godina ne priliči da pravi svadbu i nosi venčanicu, ali jednostavno joj se nije dalo da pre zablista u beloj haljini i ako je imala velike ljubavi.
„Ljubav prem muzici probudio je jedan harmonikaš sa kojim je nastupila jednom, zbog njega sam i počela da radim. Bila je to prva ljubav, velika i obostrana, bio je moj dečko. Čekala sam da se vrati iz vojske, posećivala ga svakog drugog vikenda u Zaječaru. Obožavali smo se. Nažalost, njegovim roditeljima je smetalo što sam pevačica, nisam im se dopala, iako je veridba već bila dogovorena. Razišli smo se posle tri godine.“ objasnila je.
„Užasno mi je bilo teško, prolila sam suza i suza, mnogo vremena mi je trebalo da ga prebolim. Tada sam sebi rekla da nikada nikoga neću voleti bezgranično, da neću davati celu sebe, ostavljaću prostora za povlačenje. Otišla sam u Austriju i tamo sam doživela novu ljubav. I on je bio momak iz benda, klavijaturista Bojan. Kad volim, vežem se kao čičak, ali ni ta veza nije uspela. Hteli smo dete, pokušali smo, ali bez uspeha. Imala sam operaciju jajnika i materice, mnogo komplikacija. Na kraju sam mu rekla: „Idi, nađi nekog ko će ti roditi sina“. Razišli smo se posle devet godina. Ginekolog mi je stalno govorio da promenim petla. Kada sam prestala da pijem lekove i sve lađe mi potonule, upoznala sam čoveka koji nije iz muzičke priče i zatrudnela s njim.“ nastavila je ona.
„Plakala sam i pitala se da li je moguće da mi se ovo dešava? Nisam uspela da podarim sina čoveku koga sam volela i želela, a sad sam zatrudnela sa drugim. Bila sam stravično tužna, bilo mi je teško, a još sam radila sa bendom u kome je bio Bojan. Kada sam im rekla da ih napuštam jer sam trudna, on je bukvalno pao sa stolice,“ kaže Biljana i dodaje:
„Trudnoću sam iznela na hormonima, moj operisani grlić materice nije omogućavao serklaž, ali sam i dalje radila do sedmog meseca i bila na štiklama od deset centimetara. U to vreme se moj sestrić Nikola borio sa opakom bolešću, sestra je morala da operiše kičmu, kao posledicu spavanja na stolici uz pločice, uz krevetiće u bolnici. Ja sam se bavila detetom, duša moja, tad je već bio na „trodonima“, imao je stravične bolove. Kupala sam ga i gledala užasne prizore.“
„U osmom mesecu trudnoće sam morala da se vratim u Austriju jer sam po zakonu morala da budem blizu bolnice u kojoj sam potpisala da ću se poroditi. Znala sam da će biti dečak, a ime Mateja mu je dao Nikola, po svom drugu. U devetom mesecu sam sama krečila stan, pomagao mi je Bojan, moja bivša ljubav. Tada su ga nazvali moji roditelji da bi izbegli da mi direktno kažu da je Nikola umro. Ceo kraj se orio od mojih jauka. Mislila sam da će izdržati, da ću stići da dođem da ga vidim i da vidi brata. Te noći sam dobila bolove i porodila se. Ujutro kad sam im javila da sam se porodila upravo je kretala posmrtna povorka. Nisam mogla da se radujem detetu koje sam toliko želela i iščekivala, niti bilo ko od mojih. Nismo mu nijedan rođendan slavili kako treba, nije bilo muzike, ničega. Čim sam došla iz Austrije, odmah sam otišla na groblje, ponela sam i Mateju da ga Nikola vidi, makar sa neba. Onda mi se i sestra razbolela od karcinoma. Lomila se da li da ide tamo gde joj je otišlo jedno dete, ili da ostane ovde gde je drugo. Rekla sam joj: „Ne dozvoljavam ti da umreš.“ Nisam davala nikome da ispolji tugu, ponašali smo se kao da je sve u najboljem redu. Ko to nije doživeo, ne može da zamisli,“ rekla je Biljana koja je i sama saznala da boluje od raka dojke dok se takmičila u Zezdama Granda, međutim i tada se trudila da na sceni niko ne primeti kakvu životnu dramu prolazi.
