Srbija je prvi put 2007. godine učestvovala na Eurosongu kao nezavisna država, kada je osvojila prvo mesto, za koje je, prema mnogim analitičarima, zaslužan jednostavan, ali efektan nastup koji je pratio tadašnju političku situaciju u našoj zemlji, vrhunski vokal i emocija koju su prepoznali milioni gledalaca uprkos jezičkoj barijeri.
Pre 10 godina smo svi bili jako ponosni na Mariju Šerifović i neverovatnih 268 poena pristiglih iz svih krajeva Evrope za Molitvu. Međutim, naredna decenija i nije bila toliko blistava za naše predstavnike, a sama Šerifovićeva smatra da će to slučaj biti i ove godine, iako je Tijana Bogićević kvalitetan vokal. „Mislim da se više nikada nećemo vratiti u vrh Eurosonga, ne zato što nemamo adekvatnog predstavnika, već zato što je to odavno prestalo da bude muzičko takmičenje. A promena glasanja iz godine u godinu ne ide nikom u korist“, izjavila je ona za Blic.
I, zaista, ako se osvrnemo 10 godina unazad doći ćemo do zaključka da nam i ove godine nisu dobri izgledi za pobedu ili barem visok plasman. To je, nakon Marije, jedino još pošlo za rukom Željku Joksimoviću kada je 2012. godine osvojio 3. mesto sa pesmom Nije ljubav stvar. Razlozi za to mogu biti brojni, ali činjenica je da je evrovizijskoj publici ostao u sećanju još iz 2004. godine, kada mu je pobeda izmakla za dlaku, te da je 8 godina kasnije igrao na sigurnu kartu etno elemenata koje verni pratioci ovog takmičenja retko imaju prilike da čuju.
Sličan slučaj važi i za Jelenu Tomašević, koja je 2008. godine osvojila 6. mesto sa pesmom Oro, ali kako smo te godine bili domaćini teško je bilo očekivati da ponovo briljiramo na prvom mestu.
Od svih ostalih predstavnika jedino se još Bojana Stamenov plasirala među prvih 10 (na samom dnu ove liste), što govori u prilog činjenici da vrhunski vokal ne znači mnogo ukoliko se radi o izvođaču koji nije toliko poznat publici u dijaspori. Osim toga, jedino su Bojana i prošlogodišnja predstavnica Sanja Vučić ZAA napravile presedan tako što su pevale na engleskom jeziku, ali kako je Goodbye završio tek na 18. mestu, čini se da to i nije bio tako pametan potez.
Čak ni miljenik devojčica Milan Stanković, koji se zbog svog modernog stajlinga odlično uklopio u prepoznatljivu evrovizijsku estetiku, nije prošao mnogo bolje, zauzevši 13. mesto. Naravoučenije: turbo-folk elementi ne prolaze tako dobro kao etno.
Ne treba zaboraviti ni Marka Kona i Moje 3, koji čak nisu uspeli ni da se plasiraju u finale.
Ako se iz svega ovoga može izvesti neki zaključak, to je da (iako još nismo čuli pesmu Tijane Bogićević, ali nam je poznat njen raniji rad) sa baladom ili vrcavom pesmom i ne tako poznatog izvođača, možemo se najviše nadati plasmanu kakav je imala Nina sa numerom Čaroban 2011. godine, odnosno 14. mesto.
