Isidora Bjelica je, u proteklih nekoliko godina, u više navrata opominjala ljude da budu veoma obazrivi u svojoj želji da se izleče, budući da je ona na teži način naučila koliko ljudi na svetu žive od prevara i uzimaju novac od teško bolesnih, koji bi dali sve na svetu da povrate zdravlje.
U jednom od poslednjih intervjua je proslavljena spisateljica otkrila neke dosad nepoznate šokantne detalje na putu do izlečenja.
„Kad se razbolite od najteže bolesti u odmakloj fazi, gde zvanično nema leka, pokušavate sve i postajete plen najrazličitijih prevaranata, bolesnika, hohštaplera. Opisala sam mnoga svoje iskustva, ali ako moram da izdvojim, najstrašniji mi je bio odlazak kod stranog pseudolekara koga mi je preporučila jedna naša TV voditeljka, moja poznanica. Došla sam kod njega u teškom stanju, puna metastaza, sa ascitom u stomaku, a tada nisam znala ovo što danas znam, pa sam hemioterapije očajno podnosila. Prosto bila sam živi mrtvac“, započinje svoju ispovest za Alo Isidora.
(foto: Instagram)„Mislila sam da se radi o ozbiljnom naučniku, tako mi je predočeno, koji, navodno, radi reprogramiranje genskih grešaka. Kada smo muž i ja seli kod njega, odmah mi je nešto bilo sumnjivo, ali očajan čovek ne sluša svoju intuiciju, već trpi sve i nada se. Prvo nam je na računaru pokazivao jezive fotografije ljudi koji se bukvalno raspadaju od kancera. Bilo je to strašno. Upisao je u računar moje podatke i rekao da je to i moja sudbina i pokazivao mi fotke kako ću izgledati. Videla sam da uživa dok to pokazuje. Zatim je rekao svom asistentu i mom mužu da izađu iz sobe. Tu je bio jedan prljavi čaršaf i krevet, rekao mi je da se skinem i da legnem. On je seo na stolicu i stavio neke blesave tamne naočare, a ni ruke nije oprao. Bilo mi je teško zbog vode u stomaku, nisam mogla ni da dišem, ni da ležim na leđima. Bila sam u donjem vešu, a on je besno tražio da skinem sve, a onda je tim prljavim rukama krenuo da mi pipa dojke. Ja ništa nisam sumnjala i na kraju mi je svoje odvratne debele prljave prste zabio u vaginu. Počela sam da se molim majci božjoj i odgurivala ga, a on je vikao da tako mora inače ću umreti. Suze su mi tekle, nisam imala snage od bolova od metastaza da se pomeram. Na kraju sam skupila snagu i bukvalno kao polumrtvac uspela da ga odgurnem i otrčim do vrata i izađem. Tresla sam se i plakala nekoliko dana. To je ta moja otvorenost da probam sve, koja me nekoliko puta odvela u strašne situacije. Mislila sam da idem kod ozbiljnog naučnika, a u pitanju je bio manijak koga uzbuđuju ljidi koji se raspadaju od raka. To je strašna trauma i danas se tresem kad mislim na taj događaj“, završava svoju potresnu priču Bjelica.
