Potresna ispovest ćerke Đorđa Balaševića o saobraćajnoj nesreći i partnerskom nasilju

Jelena Beba Balašević ( foto: facebook ) Jelena Beba Balašević, ćerka pevača, kantautora i pesnika Đorđa Balaševića, u potresnoj ispovesti otkrila je kako je prohodala posle teške saobraćajne nesreće u kojoj je slomila vrat i kako se izborila sa maltretiranjem od strane čoveka koga je volela. Jelena je 1998. godine doživela tešku saobraćajnu nesreću, kada je umalo ostala nepokretna, povredivši vratne pršljenove. Priču o tom nesrećnom događaju podelila je nedavno na svom Facebook profilu, a o kojoj će detaljnije pisati u svojoj novoj knjizi na kojoj trenutno radi i koja bi trebala da izađe na jesen. Beba o svojoj nesreći ( foto: facebook ) Jelena počinje priču: „Auto se prevrnuo na krov. Vratni pršljenovi su mi ispali iz kičmenog stuba. To je stvorilo otok na kičmenoj moždini i totalnu oduzetost svih udova.“ U tom autu bilo ih je četvoro od kojih je Jelena najviše stradala, dok na svu sreću ostalima ništa nije bilo, a posledice su mogle biti fatalne. „Čini mi se da nikad nisam bila razumnija nego tad. Sudbina je poslala automobil u kom se nalazio momak koji je te večeri diplomirao medicinu. Čučnuo je pored mene u travu i na moje pitanje ‘Hoću li ću moći da hodam’, rekao je: ‘Hoćeš’. Od tog trenutka nisam verovala ni u jedno drugo rešenje.“ Kada je stigla u bolnicu, prognoze su bile potpuno obeshrabrujuće. Pacijenti sa takvom povredom vratnog dela kičme praktično se nikad ne oporave. Operisao  je stručnjak za kičmenu moždinu, doktor Aleksandar Miličić, koji je odmah priznao da joj je kičma ozbiljno oštećena. „Od roditelja sam dobijala ono što mi je najviše i trebalo. Neograničene količine ljubavi.“ U bolnici nakon buđenja, majka joj je rekla: „Osmog marta ćeš ići kući sa mnom na nogama.“ Iako su svi tu izjavu smatrali apsurdnom, bila je u pravu. „Mama i ja smo bile same u sobi i rekla sam joj da želim da ustanem. Pridržala me je i uspela sam. Zagrlile smo se i počele da vrištimo od sreće. Nije mogla da mi pomogne neka skupa operacija ili lek.“ Godinama nakon oporavka osećala se iskompleksirano, jer ništa nije bilo isto, njen hod i čitav njen život. Trebalo joj je mnogo vremena da prihvati da više nikad neće biti ista i da ne sme zbog toga da bude nesrećna. Kao da sve što je preživela nije dosta, Jelena je bila i žrtva partnerskog nasilja. „Počelo je kao stiskanje za ruku, guranje na zid, vređanje… Onda ide plakanje i obećavanje da se neće ponoviti. Ali ponovi se, a moja želja da verujem bila je veća od realnosti. Nikad me niko nije toliko vređao kao čovek kog sam volela. Nisam prepoznala da se to ne može popraviti. Tek kad me je ošamario, odlučila sam da odem.“ Jedino što je osećala nakon svega je sramota, od porodice i prijatelja, iako je niko nije osuđivao zbog toga. „Da je moj otac dao sve od sebe da nas sačuva od haosa ovog sveta, i da sam ja onda dozvolila da me neko maltretira. Nasilje nema opravdanje. Nasilnik se nikada neće popraviti. Verujte da ima mnogo ljubavi na svetu i da vas, baš kao i mene, čeka pravi muškarac, kom ne bi palo na pamet da digne ruku na ženu,“ istakla je Jelena za Blic.