Svaka godina sa sobom odnese poznate ličnosti kojima smo se divili, koje smo voleli, slušali, gledali i čiji smo rad pratili, ali se čini kao da je ova godina bila posebno surova po tom pitanju.
Svetska scena je ostala uskraćena za neverovatno veliki broj umetnika, a ni na domaćoj nije bila ništa bolja situacija. Počevši od svega par dana nakon početka 2016, pa sve do poslednjeg meseca u godini, spisak je, nažalost, postao previše dugačak.
Lola Novaković
Lola, žena čarobnog glasa, bila je izuzetno popularna šezdesetih i sedamdesetih godina, a 1962. je osvojila četvrto mesto na muzičkom takmičenju Evrovizija. Bila je dobitnica brojnih nagrada na različitim muzičkim festivalima, a karijeru je gradila čak i u Japanu, gde je provela šest meseci, na turneji.
Preminula je 3. aprila u svojoj kući na Ceraku, u 81-oj godini života.
Lola Novaković (foto: vikipedija/Stevan Kragujevic) Mira StupicaSestra velikog Bore Todorovića, Mira, otišla je dve godine nakon svog brata. Krasila ju je izuzetna lepota, a svoju glumačku karijeru započela je filmom Bakonja fra Brne 1951. god. Dobitnica je brojnih nagradi, između kojih su i Dobričin prsten, Nagrada Pavle Vujisić i nagrada za životno delo festivala Dani Zorana Radmilovića, a 2013. godine je, njoj u čast, priređena izložba Mira Stupica-žena veka, u Muzeju narodnog pozorišta. Preminula je svega dva dana nakon svog 93. rođendana.
Važila je za odmerenu, smirenu, inteligentnu damu, čije intervjue smo gledali, slušali i čitali sa uživanjem.
Supervizorka kviza Slagalica preminula je 19. oktobra u 72-oj godini života, nakon duge i teške bolesti. Milka Canić je radila kao profesorka u Prištinskoj gimnaziji, zatim u Vojnoj gimnaziji u Beogradu, a od tada i kao lektor. Od 2002. godine je supervizor u najpopularnijem kvizu i autor je brojnih udžbenika.
Jednom prilikom je izjavila: „Gledaoci misle da je moja uloga samo da kažem ono čuveno „Dobro veče“, ali iza toga stoji vrlo odgovoran i naporan svakodnevni rad, koji podrazumeva stalno prelistavanje i iščitavanje enciklopedija, rečnika, knjiga…“
Dušan Golumbovski
Najpoznatiji po portretisanju tajkuna u domaćim hit serijama Srećni ljudi, Bolji život i Bela lađa, Dušan je bio mnogo više od toga: ovaj glumac, pevač, voditelj i publicionista polagao je na kulturu, a zajedno sa Banetom Cvetkovićem je, daleke 1967. godine, činio prvi voditeljski par TV emisije Koncert za ludi mladi svet, odakle su ponikli prvi muzički spotovi domaćih rok grupa. Preminuo je 3. januara, u 75-oj godini života.
Kantarutorka jugoslovenske muzičke scene, Jadranka Stojaković, preminula je 3. maja u rodnoj Bosni. Ostaće upamćena po baladi Sve smo mogli mi koju su mnoge generacije obožavale. Učestvovala je na brojnim muzičkim festivalima bivše Jugoslavije i bila je velika zvezda jugoslovenske šansone.
Sarajevski reditelj Branko Lazić je 2015. godine režirao dokumentarac o ovoj talentovanoj ženi, pod nazivom Jadranka.
Esma Redžepova
Tokom života je odgajila 47 dece i učestvovala u brojnim humanitarnim akcijama, što joj je donelo nominacije za Nobelovu nagradu za mir čak dva puta. Kraljica romske muzike je, tokom svoje karijere duge 55 godina, učestvovala na vrhunskim svetskim muzičkim festivalima i manfestacijama. Neke od najznačajnijih nagrada koje je osvojila su Nagrada UNICEF-a, Nagrada 13. novembar i Orden zasluga za Makedoniju (2013).
Preminula je 11. decembra u 73-oj godini života, nakon kratke i teške bolesti, a o njenoj smrti pisao je čak i ugledni Billboard, dok su joj sva njena deca uputila dirljiv poslednji pozdrav.
Marinko Madžgalj
Junak serije Crni Gruja preminuo je 26. marta, nakon duge borbe sa teškom bolešću. Talentovani glumac napustio je ovaj svet prerano, sa svega 37 godina, a iza sebe je ostavio svoju porodicu, prijatelje, kolege i fanove u žalosti. Iako je glumac bolovao od raka pankreasa, u medijima se pojavila informacija da mu se stanje popravilo, ali je, na kraju, bolest ipak preovladala.
Popularnost je stekao ulogom Čeda Velje, nakon čega su se uloge -što na televiziji, što u pozorištu- nizale, a izgradio je i uspešnu muzičku karijeru, zajedno sa Ognjenom Amidžićem, kao član muzičkog dvojca Flamingosi. Vest o njegovoj smrti zatekla nas je nespremne, a kolege su se sa glumcem oprostile odajući mu počast na njegovom radnom mestu, Ateljeu 212, kao i na društvenim mrežama, dok je Ognjen odlučio da nijedno delo ovog talentovanog umetnika ne treba da ostane neobjavljeno, te je snimio spotove za njihove pesme, koje nisu stigli da predstave zajedno. Za Marinka kažu da je bio veseljak čija je misija bila da nasmeje ljude, pa se nadamo da to radi gde god da je sada.
Iznenada, nenajavljeno, na „daskama koje život znače“, tokom izvođenja dečje predstave Petar Pan, napustio nas je i legendarni Milorad Mandić Manda. Glumcu je pozlilo na sceni, nakon čega je prevezen u Urgentni centar, gde su lekari pokušali reanimaciju, koja, nažalost, nije uspela.
Slavni glumac je bio upravnik pozorišta Boško Buha, u kojem je i igrao. Pojavio se u velikom broju domaćih hit filmova, a uloge po kojima ćemo ga posebno pamtiti su u Lepa sela, lepo gore, Ivkova slava, Mrtav ladan, Pljačka Trećeg rajha, Tri palme za dve bitange i ribicu, kao i seriji Selo gori, a baba se češlja. Postao je miljenik najmlađe publike vodeći popularni šou S one strane duge, tokom devedesetih godina.
Skroman i marljiv, radio je više poslova da bi obezbedio sve što je potrebno za svoju porodicu, a svakodnevno izlaganje stresu je doprinelo njegovom iznenadnom odlasku. Preminuo je 15. juna 2016. godine, u 55. godini života. Njegovi saradnici i prijatelji su se oprostili od ovog velikana rečima „Otišao si s one strane duge“, dok su neke kolege bile ljute zbog razloga koji je doveo do preranog gubitka još jedne legende.
Dragan Nikolić
Legendarni glumac srpske kinematografije preminuo je 11. marta, ostavivši suprugu Milenu Dravić, mnogobrojne prijatelje i kolege i kompletnu domaću publiku da tuguju. Veliki Prle je u svojoj, preko 50 godina dugoj karijeri, ostvario više od 150 uloga, dok mu je prva bila u filmu Pravo stanje stvari, gde je glumio vojnog policajca. Sa kamerama se oprostio tumačeći predsednika FIFE, Žil Rimea, u Montevideo, vidimo se!
Poznate ličnosti su pronašle različite načine da se oproste sa ovim velikanom, pa je tako Andrija Milošević odlučio da mu posveti pesmu, Sergej Trifunović je pokrenuo peticiju da Požarevačka ulica, u naselju Crveni Krst, koja je ujedno i rodna Gagina ulica, dobije ime po preminulom glumcu, dok mu je nepoznati autor posvetio mural prekoputa Flojdove omiljene kafane, na Čuburi. Ipak, najteže je sigurno njegovoj supruzi Mileni, koja je nedavno podelila kako se oseća povodom smrti čoveka sa kojim je u braku provela 45 godina.
U maju nas je napustio i čuveni Valter. Poznat po tome što nije voleo da odbija uloge, Bata bi prihvatio da glumi u filmu čak i kada je imao svega jednu rečenicu, te je iza sebe ostavio 347 ostvarenja, glumeći što heroje, što zlikovce. Na Akademiju je primljen iz trećeg pokušaja, a debitovao je u filmu Pesma sa Kumbare 1955. godine. Poslednji put se iza kamera našao za potrebe filma Led, za koji je rekao da pruža nadu srpskoj kinematografiji.
Pored glume, Bata se aktivno bavio i politikom, a bio je inicijator, osnivač i prvi direktor Udruženja filmskih glumaca Srbije. Vest o smrti čoveka koji važi za najveću jugoslovensku glumačku legendu potresla je njegove kolege, te je svako pronašao svoj način da mu oda poštovanje, koje je i više nego zaslužio.
1960. se oženio svojom velikom ljubavlju, Lulom, koja mu je predstavljala najveći oslonac sve do kraja. Iako veličina kakva je bio, ipak mu se nisu ispunile dve želje: da se venča u crkvi sa svojom Lulom i da poslednji put vidi sina Miljka.
Najpoznatiji Batin film, Valter brani Sarajevo, kojim je u Kini stekao status megazvezde, završava se rečenicom nemačkog oficira: „Vidite li ovaj grad? To je Valter.“ Dragi velikani, mi smo vaš grad, mi smo čuvari vaših dela. Dokle god postoji i poslednja osoba koja će vas pamtiti -a ima nas i previše- ostaćete besmrtni.
