O intervjuu koji je novinarka turskog ista Hürriyet, Ayşe Arman, uradila sa sultanijom Hurem, glumicom Meryem Uzerli, pisali smo pre nekoliko dana. Sada vam donosimo najzanimljivije odgovore iz intervjua koji je obradovao fanove lepe glumice, koja se nije oglašavala od kad je napustila seriju Sulejman Veličanstveni. Pročitajte šta Meryem kaže o svom napuštanju serije koja je proslavila, životu u Nemačkoj, planovima da odgaja dete kao samohrana majka, ali priznaje i da je želela da se ubije…
U žurbi ste napustili Tursku krajem maja. Slušali smo o sindromu izgaranja. Jeste li još uvek na lečenju?
Jesam, ali teški su dani prošlost. Sada sam puno bolje. Ošišala sam se i kosa mi je tamnija, bliža mom prirodnom izgledu. Često vozim i bicikl, moje lečenje traje, biće gotovo do kraja ove godine.
Kako napreduje lečenje?
Prvih petnaestak dana sam bila kod doktora. Prvo sam pila lekove na hemijskoj bazi, dok sam se kasnije prebacila na biljne.
Očekuju vas u Turskoj ponovno, je li to moguće?
Trenutno ne, ali možda sledeće godine. Ko zna. Ali, ne kao Hurem.
Osećate li se sigurnije u Berlinu?
Ne od početka. Na primer, svaki put kada sam začula bolničko zvono, prepala bih se. Mislila sam, mora da su došli iz Turske da me vrate. Nisam bila svesna da sam se vratila u Nemačku. Znam takođe da i u Turskoj ima dobrih bolnica i doktora, ali sam videla da je moje samopouzdanje u opasnosti, a kako mi je i maternji jezik nemački, mislila sam da je lečenje u Nemačkoj bolje jer sam htela da budem shvaćena.
Bilo je i glasina oko neslaganja producenata serije i vas oko novca, možete li to opovrgnuti?
Bilo je previše vesti i glasina. Ali, nisam imala energije da odgovaram u to vreme, bila sam u krevetu na lečenju.
Da li je loše glumici da napusti seriju pre kraja?
Jeste, jako. Nikad to ne bih uradila, ali nisam mogla to podneti.
Jeste li svesni problema s kojima se susreću samohrane majke?
Da, katkad se toga plašim dok razmišljam o tome. Jednostavan način bi bio abortus, ali mislim da to nije vredno svih prekrasnih mogućih iskustava. Mišljenja sam i uverenja da ću upoznati nekoga za život u budućnosti.
Gde želite podići svoje dete?
Rekla bih, da smo Džan i ja zajedno, imali bismo isti pogled, istu filozofiju i životno uverenje i to bi bila Turska, ali nažalost to nije moguće nakon svega što se dogodilo. Živeću u Nemačkoj budući da sam novcem koji sam zaradila od serije kupila stančić, ali sam ipak odlučila kupiti veći nakon što sam shvatila da sam trudna. Nakon ovog intervjua biće puno oglašavanja i pitnja, ali ja nemam nameru da odgovaram. Jedina mi je želja da u miru i tišini provedem svoju trudnoću. Mislim, svoju sam bebu ipak dovoljno već izmučila svojom negativnom energijom, koju više ne želim primati i upijati.
Da li je istina da si pokušala da se ubiješ?
Jeste.
Kada?
One večeri kada sam u Antaliji dobila nagradu. Statuu sam bacila u hotelsku sobu razbivši je, bila sam kao luda i potpuno sam rasekla ruke.
Jesi li bila sama u sobi?
Ne, bila sam sa Džanom, htela sam se baciti s balkona jer sam u tome videla jedini izlaz. Htela sam nestati, da me nema, da sam mrtva – u smrti sam videla spas… Psihički sam bila jako loše.
Kako si uopše dospela dotle?
Posao, moj privatni život, sve se pomešalo i nisam bila u stanju nositi se s tim.
Ceo intervju možete pročitati ovde.
