in

Glumac krvnički pretukao čoveka, ostavio ga da umre

Meksički glumac Pablo Lyle, koga znamo iz sapunice Lažljivo srce, već godinu dana je u kućnom pritvoru zbog ubistva.

Sudsko ročište zakazano za kraj aprila ove godine odloženo je zbog pandemije, pa će Lyle do daljeg boraviti u kući svog šuraka, s električnom nanogicom.

Pablo je u januaru tražio od suda na Floridi da mu bude dopušteno da se vrati kući u Meksiko, gde mu živi supruga Ana Araujo i njihovo dvoje djece i da tamo čeka nastavak suđenja.

Sudija Marlene Fernandez-Karavetsos odbila je izručenje u Meksiko uz obrazloženje da on ne može da garantuje da će se vratiti u Ameriku, a naročito što u slučaju nepovratka, Meksiko, prema međudržavnom ugovoru, uopšte ne mora da ga izruči Americi.

Glumac je prošle godine ubio čovek, 31. marta. Tada se sa suprugom, devetogodišnjom poćerkom Arantzom i šestogodišnjim sinom Maurom vraćao kući s odmora u Miamiju.

Pablov šurak Lucas Delfino, inače arhitekta koji živi na Floridi, vozio ih je prema aerodromu pa se u jednom trenutku isprečio drugom vozilu, shvativši da je ušao u pogrešnu saobraćajnu traku.

Besni vozač, 63-godišnji Juan Ricardo Hernandez, na semaforu je izašao i počeo rukama da udara u prozor njihovog džipa.

Lucas je tvrdio kako mu je Hernandez sve vreme dok je lupao govorio da je idiot i da su u tom trenutku deca plakala, zbog čega je izašao iz automobila i nastavio svađu. Kamere s obližnje benzinske pumpe snimile su kako se Delfino vraća prema svom vozilu, ali u tom trenutku iz njega je izašao Pablo, potrčao prema Kubancu i počeo da ga udara šakom u glavu.

Na snimku se vidi kako se čovek srušio, u tom trenutku Pablo nije ni proverio u kakvom je stanju nokautirani Juan, koji je ostavljen da umre na putu, već se vratio u džip i rekao Delfinu da nastavi put prema aerodromu.

Međutim, nije otputovao, samo je porodicu poslao za Meksiko, dok je on ostao na Foridi. Veruje se da ga je grizla savest pa je ubrzo uhapšen.

Kako je platio kauciju od 50.000 dolara, nije morao u zatvor, već je smešten kod šuraka u kućni pritvor. Na prvom sudskom ročištu, koje je trajalo šest sati, branio se tvrdeći da je Hernandeza istukao jer se bojao da će im nauditi, kao i da se uplašio čoveka koji je u tom trenutku trčao s pumpe prema njihovom autu. Kasnije se ispostavilo da je čovek, zapravo, bio svedok događaja koji je želeo zapisati broj tablica s njihovog terenca.

„Dogodila se užasna tragedija, ali nisam imao nameru da ikoga ubijem,“ kazao je na sudu.

Kada ga je tužilac pitala zašto nije pomogao čoveku ako je vidio da ga je srušio na zemlju, već je vozaču rekao da vozi prema aerodromu, odgovorio je kako se bojao da će Hernandez ustati, možda čak i izvaditi oružje pa ih napasti.

U prilog mu nije išlo ni svedočenje studentkinje Jessice Roche, koja se na raskrsnici gde se sve zbilo zatekla i svedočila tragediji.

Tvrdila je da je Pablo bio agresivan, da je sve vreme imao stisnutu šaku i da je Hernandeza udario, iako je ovaj ispred lica držao prekrižene ruke i na španskom jeziku plačući vikao: “Ne! Molim vas, nemojte me udariti!”.

Philip Reizenstein, jedan od dvojice glumčevih advokata, pokušao je da je isprovocira suvislim pitanjima tipa: da li ona ima nešto lično protiv njegovog klijenta, na šta je ona odgovorila: „Ljuta sam zbog toga što je učinio. Ne možete osobu ostaviti da umre na ulici. To ne biste učinili ni životinji, je li tako?“.