in

Tukao me je i dok sam držala dete u naručju: Srpska manekenka o nasilju koje je preživela


Sandra Obradović, manekenka i model, prošle subote optužila je nevenčanog partnera, sa kojim ima sedmomesečnog sina za nasilje.

Ona je rekla da ju je on pretukao i da je sa strašnim povredama završila u Urgentnom centru, dok je nevenčani partner to demantovao i rekao kako manekenka ima problem sa alkoholom.

Tim nemilim povodom Sandra se obratila javnosti otvorenim pismom, koje prenosimo u celosti uz redakcijsku opremu.

„Imam potrebu da sa svima vama podelim moju stranu priče. Moje ime je Sandra Obradović, i u prvi plan bih istakla da je za mene u životu najbitnija uloga to što sam majka jednog predivnog anđela koji se zove Andrej i ima samo sedam meseci i nije pored mene dok vam sve ovo pišem. Osim što sam majka, smogla sam snage da priznam i da sam žrtva psihičkog i fizičkog nasilja već dve godine od strane oca svog deteta,“ započinje priču Sandra i nastavlja:

„Nasilje nada mnom počelo je dok sam bila u drugom stanju, kada sam više puta završavala u bolnici Narodni front i moglo je da se desi da se prevremeno porodim. Moja trudnoća bila je rizična zbog udaraca koje sam dobijala skoro svakodnevno, kao i samog stresa, ali sam zbog straha o tome tada ćutala i kao jedini prioritet u tim momentima sam videla da rodim svoje dete živo i zdravo. Možda će neko reći da sam naivna, ali sam tada verovala da će se nakon porođaja neke stvari smiriti i promeniti, ali je postalo čak i gore, do granice nepodnošljivog. Dešavalo se da me udara i dok dete drzim u naručju,“ nastavila je manekenka.

„Otac mog deteta je, nažalost vrlo moćan u ovom gradu, pa reči i pretnje koje mi je svakodnevno izgovarao nisu bile ni malo naivne i ulivale su mi ozbiljan strah. Osim što me je vređao, ponižavao, omalovažavao, govorio je da će mi oduzeti dete, da će me ubiti, da će potplatiti ceo grad i da ima veze i poznanstva u svim državnim ustanovama, kao i u medijima, rekao mi je da ima toliku moć da me predstavi najgorom osobom, majkom i da će me smestiti u ludnicu,“ kaže i nastavlja:

„I pored svega toga, skupila sam hrabrosti i snage i odlučila sam se da verujem u pravni sistem naše države, pa sam preduzela sledeće korake i pokušala da pronađem pravdu na tom putu. Prijavila sam ga… (17.11.2019., 24.2.2020., 2.4.2020., 11.5.2020… ) Dobio je mere zabrane prilaska prvo 48h, zatim 30 dana…

Sandra Obradović kaže da tu nasilje ne prestaje:

„Drugog februara 2020. godine dogodilo se nasilje kada sam nakon vrlo čestih pretnji izbacivanja iz stana, napustila isti sa bebom tokom pandemije korone i preselila se na Novi Beograd. Moj sin i ja smo konačno živeli mirno i spokojno, dok se dotični “gospodin” posle 7 dana nije setio da ima dete, kada je počeo konstantno da me uznemirava, da mi piše, da me zove, a onda i da dolazi ispred zgrade u kojoj smo živeli dete i ja. Kao neko ko je dete razvedenih roditelja i pored svega što sam proživela i doživela od tog čoveka, nisam želela da mu uskratim pravo i mogućnost da viđa svoje dete i da bude prisutan u njegovom životu. I pre nego što sve rešimo sudskim putem bila sam fer, korektna i ispravna”, kaže Sandra i otkriva svoju stranu priče šta se dogodilo prošle subote.

https://www.instagram.com/p/B9ul396HfWJ/

„U subotu 9.5.2020. godine pozvao me je na ručak kako bismo seli i dogovorili se, na njegovo insitiranje da izuzmemo sud, o danima kada će viđati dete. Tada ni slutila nisam da je sve osmišljeno, organizovano, isplanirano i da mi se sprema ozbiljna nameštaljka i lažna afera koja je plasirana u medijima sa njegove strane. Pristala sam i sa detetom bila u tom restoranu, kako je navodno naš dogovor bio pozitivnog ishoda, insistirao je da naruči vino kako bi smo nazdravili.“

„Popila sam dve čaše crvenog vina i ne isključujem mogućnost da mi je nešto možda čak i sipano u piće, nakon čega smo krenuli u moj stan. Već u autu je krenuo da me udara, čupa za kosu i naziva alkoholičarkom i nesposobnom majkom, govoreći mi: ‘sada si gotova, uzeću ti dete’. Njegovo privatno obezbeđenje je napravilo snimke ispred zgrade koje je pustio u medije, ali agonija se nastavila u mom stanu i nakon snimaka koje ste imali prilike da vidite.“

„Policija i Hitna pomoć su tog dana dosli, a situacija je nastavila da se razvija ispred moje zgrade. Nisu uzeli moju izjavu, niti su došli u stan da naprave zapisnik o izlomljenim stvarima, vec su sve vreme bili na svojim privatnim telefonima, a sa njim su komunicirali na vrlo drugarskoj osnovi. S obzirom na to da je Hitna pomoć utvrdila da moram da idem u Urgentni centar zbog vidljivih povreda, a da ću nakon toga sa izveštajima lekara ići da dam izjavu u SUP Novi Beograd, odjednom nam saopštavaju da je telefonskim putem socijalna služba odredila da dete predamo ocu, jer sam ja pod dejstvom alkohola i da ću dete moći da uzmem već sutra. Nakon Urgentnog centra nisam bila odvedena da dam izjavu, već su me odvezli u pritvor Surčin, gde sam provela 12 sati bez ikakvog objašnjenja i izveštaja, zbog čega sam odvedena tamo,“ kaže ona.

https://www.instagram.com/p/B_nIwzOHFy5/

„Od nedelje pokušavam da dobijem odgovore na mnoga nejasna pitanja, nisam se oglašavala nigde jer bol koji trenutno osećam jer moje dete koje sam 9 meseci nosila ispod svog srca i od koga se nisam odvojila ni jedan jedini dan od njegovog rođenja, nije pored mene, je jači od bilo koje izjave za medije. Jedini odgovor do kojeg sam došla u čak dve socijalne službe je da niko nadležan nije doneo odluku da moje dete tog dana uzme on, niti je ikada kontaktirana socijalna služba u vezi sa mojim majčinstvom i mojim detetom,“ tvrdi Sandra i kaže da ništa ne zna o svom sinu.

„Od subote ne znam ništa o svom detetu, borim se kao lavica na sve načine da ga vratim sebi, ali sva vrata na koja zakucam zatvore se i pre nego što uđem na njih, jer je očigledno da njegove pretnje nisu bile prazne i uzaludne, i da ta njegova moć koju ima u ovom gradu zaista može da učini sve, pa i to da majka ne zna ništa o svom detetu. Ovim putem se obraćam čitavoj javnosti, naciji, svim ženama, majkama, državi, ljudima koji su zaduženi za borbu protiv nasilja nad ženama, socijalnoj službi, svim žrtvama nasilja, da pokušaju da me razumeju i da mi pomognu jer sam nemoćna, očajna, uplašena, a povrh svega slomljena jer moja beba nije pored mene!“ završila je ona.