“Always read something that will make you look good if you die in the middle of it.”
P.J. O’Rourke
Svi dobro znamo da je pored kreme sa visokim zaštitnim faktorom još jedna obavezna stvar na plaži i dobra knjiga. Bilo da ste ljubitelj ljubavnih romana, trilera ili klasične literature, sa dobrom knjigom u rukama ne možete da pogrešite.
3. Ukoliko ipak od čitanja više volite da gledate serije – razmislite još jednom, jer tu je i kritici i publici podjednako omiljena Orange is the new black ili kako je kod nas prevedena Crno više nije u modi! Ova priča iz ženskog zatvora Ličfild upravo je rađena prema memoarima glavne junakinje Piper Kerman. Pre deset godina Piper je sa tadašnjom devojkom Alex učestvovala u krijumčarenju novca od droge za narko kartel i kada je prošlost konačno sustigne, dobija 15-omesečnu zatvorsku kaznu. U zatvoru se ova bogatašica sa fakultetskom diplomom odjednom nađe među ženama svih rasnih i starosnih struktura i iako isprva ne uspeva da pronađe svoje mesto pod suncem u bodljikavom žicom ograđenom dvorištu, ipak će se razlike između nje i živopisnih likova premostiti i od potpunih stranaca one će postati prava porodica. Treća sezona Netflixove serije je skoro prikazana, a glumice su postale prave zvezde te su zasluženo osvojile i brojne nagrade za svoje uloge, a uskoro nam stiže i knjiga u kojoj će prava Alex Vause ispričati svoju stranu priče koja je nju i Piper i odvela u zatvor.
4. Iako ga često porede sa Pedest nijansi sive, Ne traži me, roman prvenac Emme Chase, je daleko inteligentnije i mnogo realnije erotsko-ljubavno štivo. U njemu nećete naći unutrašnju boginju koja koluta očima i 550 različitih nijansi crvene koju poprima lice glavne junakinje, već ćete se slatko nasmejati i na kraju i sažaliti nad našim glavnim junakom – naravno, plejbojem i milionerom, Drewom. Iako je oprobani recept i ovde prisutan – slatka, tek svršena studentkinja dobija posao u velikoj firmi i zapada za oku sinu vlasnika, koji je emotivno operisan i juri sve što nosi suknju, priča se razvija kroz igru zavođenja sa obe strane, svađe i provokacije nabijene erotskim zanosom. Likovi su složeniji i kompleksniji nego u većini ljubavnih romana, te na kraju glasno navijate da junaci prevaziđu svoj ogromni ego i jednostavno rečima priznaju ono što zaista osećaju. Knjiga ima i tri nastavka koji će, nadamo se, uskoro biti prevedeni i na naš jezik.
5. Sa Stephenom Kingom ne možete da pogrešite, bilo na plaži, bilo ušuškani u krevet kišnog popodneva. Ali kako god da vam King paše, budite sigurni da pored sebe imate nekog ko će vas na trenutak vratiti u realnost kad vas budu progutale magične sile koje obitavaju u njegovim fantastičnim romanima. Najnovije izdanje prevedno kod nas je Gospodin Mercedes. Ovo je prvi Kingov krimi roman ali sa suptilnom, njemu svojstvenom, horor crtom. Možda žanrovki drugačiji, ali nimalo mu ne nedostaje uzbuđenja i misterije i poput jednog od njegovih najboljih i najstrašnijih romana Christine, i ovde je u centru priče jedan automobil. Nepoznati počinilac je upravo Mercedesom uleteo u masu, pokosio desetine ljudi a jedini trag koji je ostavio je klovnovska maska na suvozačevom sedištu. Penzionisani detektiv, progonjen demonima nerazrešenih slučajeva iz prošlosti, otkriva da ubica planira novi napad, još krvaviji od prethodnog i kreće u razrešenje zagonetke kako bi sprečio katastrofu.
6. Pre Iščezle, koja joj je donela svetsku slavu, Gillian Flynn je iza sebe imala već dva objavljena romana – Oštre predmete i Mračna mesta. Sva tri psihološka trilera donose glavne junakinje koje jednostavno ne možete a da ne mrzite. Poput Amy Dunne i Libby Day je izmučena antiheroina koja čini grozne stvari ljudima oko sebe. Libbyna majka i dve sestre su brutalno ubijene kada je ona imala samo sedam godina, navodno u nekom obliku satanističkog rituala koji je izveo njen brat Ben. Dvadest i pet godina kasnije, naša junakinja je potpuno slomljena kleptomanka i bez ikakve životne svrhe, bez novca i posla besciljno luta, sve dok joj grupa zaluđenika za otkrivanje prave istine iza gnusnih zločina ne ponudi da se pojavi na njihovom okupljanju. Međutim, oni veruju da je Ben nevin, a Libby je ključ u otkrivanju šta se zaista dogodilo na njihovoj farmi u noći masakra. Brutani zločin ispričan na brutalni način učiniće da vas prođe jeza, ali nećete moći da je ispustite iz ruku sve dok ne saznate pravu istinu, koja se krije iza mračnih porodičnih tajni – ko je i zašto ubio Libbynu porodicu. I ovaj uzbudljiv triler je dobio svoju filmsku adaptaciju sa Charlize Theron u glavnoj ulozi.
7. Zamislite da je roman Gospođa Bovari objavljen danas. Niko ne bi mogao niti imao zašto da išta zameri Gustavu Flaubertu. Ali Francuska sredinom 19. veka je bila sasvim drugačije mesto i pisac je optužen za povredu javnog morala. Flaubert je imao na umu da kroz tužni život slomljene provincijske preljubnice uputi javnu osudu i kritiku malograđanskih sredina i mediokriteta koji u njima obitavaju. Dosada i nepresušna želja za nekim drugačijim, boljim životom dovode Emu Bovari u zabludu i teraju na jednu grešku za drugom u nadi da će pobeći iz ogavne prosečnosti koja je okružuje. ‘Bovarizam’ koji je inspirisao i mnoge posle Flauberta, od Zole do Llose, mnogo puta čini da se junaci pretvore u neki arhetip kome, čim se malo više približe u svom letu, Sunce sprži krila i poniženi i povređeni padnu u sunovrat, omrženi od društva i zaboravljeni od svih, pa im je jedino rešenje smrt (baš kao kod još jedne poznate literarne preljubnice – Ane Karenjine). Ovaj svetski klasik vredi pročitati još jednom ovog leta i možda preispitati svoja nadanja i želje, kako ne bi poput Emme postali “žrtve svojih snova”, mada, na kraju, i sam pisac je nedvosmosleno istakao “Madam Bovary, to sam ja.”
8. Malo vredriju priču donosi nam u svojoj autobiografiji Nisam ja takva jedna od najboljih komičarki današnjice – Lena Dunham. Kontoverzna glumica, rediteljka i tvorac hit serije Devojke, Lena je na brutalno iskren način opisala sve ono što jednu devojku na pragu tridesetih zaista muči u životu – kratkotrajne veze i raskidi, nesavršeno telo koji svi oko nje kritikuju, prijateljstva i porodica, a tu su naravno i topli Njujork i hladni Holivud. U digitalnoj eri, kada nam se sa svih strana nameću pogrešni kodeksi ponašanja i oblačenja i iskrivljene slike kako treba da izgledamo i sa kim treba da se zabavljamo, Lenine duhovite opaske na višak kilograma, veze za jednu noć i poslove bez perspektive deluju tako osvežavajuće da ćete se zapitati da li da prekinete sa konstantnom dijetom i otričite po najveći kolač i dupli zaslađeni espreso. Iako se Lena u svojoj seriji Devojke bukvalno nebrojano puta ogolila pred publikom, u knjizi ona ipak ima problema sa otvaranjem ka čitaocima i bekstava od egoističnog i sebičnog prikaza svojih iskustava, pa na trenutke liči i na prijateljicu koja tokom izlaska jedntavno ne prestaje da priča o svojim problemima i svom prezauzetom danu. Ali opet se na kraju setite da su ovo ustvari memoari jedne hollywoodske glumice, koja ma koliko želela da pobegne u Woody Allenovski svet, ne može protiv svog ega.
9. Ako vas je posle knjge Krive su zvezde John Green osvojio u isto vreme lakoćom svojih reči i težinom koju one nose, ne tražite dalje već uzmite u ruke Gradove na papiru – nećete moći da je ispustite dok je ne završite, pa čak i ako vas kraj bude razočarao, poželećete da joj se što pre vratite. U romanu upoznajemo dvoje tinejdžera – misterioznu Margo, najpopularniju devojku u školi koja ima konstantnu želju za neslanim šalama i podvalama, pa tako razvija plan u jedanaest koraka da se osveti svojim bivšim momcima. U tome traži pomoć svog druga iz detinjstva, Quentina, koji je pak čitavog života zaljubljen u nju. Ali tokom zajedničke avanture Margo nestaje i Q kreće u potragu za njom i otkrivanje prave Margo. U njenim unutrašnjim borbama i želji za osvetom mnogi će se prepoznati i otkriti da put odrastanja nije nimalo lak. Greenove romane vole svi – i mladi i stari, naročito kritika, a posebno Hollywood, pa je i ovaj poput TFIOS dobio svoju filmsku adaptaciju sa Carom Delevingne u ulozi Margo.
10. Nazivali su ga ’novim Steigom Larssonom’, ali sve je to bilo više u komercijalne svrhe jer je Jo Nesbø razvio toliko izražajni sopstveni stil i ostavio ogromni pečat u evropskoj krimi priči, da je već o drugim piscima ovog žanra počelo da se priča kao o novim Jo Nesbo-ima. Sa dalekog severa, iz hladne Norveške, stiže ovaj proslavljeni muzičar i autor 10 romana u serijalu o insprektoru Harryju Holeu. Sa bilo kojom od knjiga iz serijala nećete pogrešiti, a poslednja objavljena na našem jeziku je Oklopno srce, inače osmi nastavak po redu, a šesti izdat kod nas. U njemu je Harry, slomljen i izmučen prethodnim slučajem (opisanim u Snešku), pobegao u daleki Hong Kong i prepustio se svojim starim porocima. Ali serija satanističkih ubistava nateraće ga da ostavi opijum i klađenje na konje po strani i otkrije ko je počinilac gnusnih zločina koji pogađaju Oslo. Prilično akcijski razvijeniji od ostalih, jer se radnja odvija na tri kontinenta, i na trenutke čak i pomalo James Bondovski, ovaj roman donosi proslavljenog detektiva u svom najgorem psihičkom izdanju. Ali i izmoren, slomljen i u konstantnoj borbi sa svojim unutrašnjim demonima, Harry je opet na visini zadatka i ne preza ni od kakvih poteškoća sa kojima se susreće da bi došao do ubice, a sve uz svestranu pomoć detektivke Kaje. Čak i ako vam se na trenutke učini odbojnim detaljni i iscrpni način na koji Nesbo opisuje rituale ubistava (otud i čitavih 712 strana, koliko ima Oklopno srce), što se može pripisati željom za senzacionalizmom i možda neka vrsta omaža Thomasu Harrisu i njegovom Hannibalu, opet roman nećete moći da ispustite iz ruku i ubrzo ćete u lokalnoj biblioteci tražiti i prethodne knjige ovog „evropskog kralja trilera.“
11. Sigurno je malo gde je u svetu Guillaume Musso toliko popularan kao u Srbiji (mada je i u Severnoj Koreji dobio nagradu za najčitanijeg pisca!) i armija obožavalaca sa nestrpljenjem očekuje svaki njegov sledeći roman. Ovaj relativno mlad pisac, sa svojom 41 godinom već ima zavidni broj knjiga iza sebe – čak 12 objavljenih romana i svi su prevedeni na naš jezik. I dok čekamo njegov najnoviji roman U jednom trenu, koji će se uskoro pojaviti u prodaji, (za sigurno jedno poslepodne) možete pročitati – Central park. Radnja se, očekivano, i prema naslovu a i zato što je to slučaj u skoro svim Mussoovim romanima, dešava u Sjedinjenim Američkim Državama. Počinje prohladnog jutra u njujorškom Central parku, na jednoj klupi za koju su lisicama zavezani Alice i Garbiel, do tada dva potpuna stranca. Pariska policajka i američki džez pijanista nemaju naizgled ništa zajedničko i nijedno od njih nema ni najmanju predstavu kako su završili zajedno u Njujorku kada su samo pre nekoliko sati bili sa druge strane Atlantika – ona u kafiću u na obali Sene, a on u Dablinu. Odatle kreće njihova zajednička potrga za istinom i ludo putovanje kroz bezbroj obrta koji će vas ostaviti bez daha i učiniti da se naglas zapitate – šta? Ali tako je sa svim Mussoovim romanima, koji balansiraju na ivici stvarnog i imaginarnog, i iako je ovo jedan od njegovih najrelanijih romana, opet ćete imati utisak da ste ubačeni na rolerkoster, posle koga će vam se, i nakon što siđete, još dugo vrteti u glavi.
12. Iskoristite ovo leto i možda se po 10. put vratite ili pak prvi put susretnete sa jednim od najupečatljivih dela srpske posleratne proze – romanom Kad su cvetale tikve. Ako ste ovo delo zavoleli još u srednjoj školi i ipak bili premladi za njegovu teskobnu priču , sa svakim novim čitanjem otkriće se nove stranice unutrašnjeg bola i tegoba koje je Ljuba Vrpče sa Dušanovca poneo sa sobom u daleku Švedsku i sve ono što je ostavio za sobom, a čemu se neće nikada vratiti. Motivi Informbiroa , porodične tragedije, osvete i bekstva, i pre Dragoslava Mihailovića su bili obrađivani u srpskoj književnosti, ali malo ko je sa tolikom lakoćom, pravim žargonskim jezikom i na toliko malom broju stranica uspeo da prenese odrastanje na beogradskoj periferiji i stasavanje dečaka u opasne mladiće u svetu u kome vlada zakon jačeg, a kojima se na kraju i ubistvo učini kao jedino rešenje svih problema i nešto što se „mora“. Roman je odmah po objavljivanju bio zabranjen od tadašnje vlasti, kao i predstava, ali je sada, posle skoro 50 godina, ponovo na sceni i možete pogledati Miloša Bikovića u ulozi bokserkog šampiona Ljube Sretenovića.
13. Jedna Izdavačka kuća potrudila se da ni vaši omiljeni pisci sa malih ekrana ne budu zapostavljeni te su za sve vas koji uživate u avanturama Kate Beckett i Richarda Castla, romani iz serijala Nikki Heat svima omiljenog pisca/detektiva izdati i u Srbiji. Ako ste pak gledajući Kalifornikaciju nebrojano puta poželeli da pročitate „remek delo savremene američke književnosti“ Bog nas sve mrzi, takođe fiktivnog lika iz serije, naićićete praktično na autobiografiju Hanka Moodyja, priču o razvoju tada dvadesetogodišnjeg sitnog dilera kroz puteve droge, seksa i rokenrola. Knjiga je puna njegovog (tada još uvek blagog) cinizma i nezasitog seksualnog apetita, te se može posamatrati i kao uvod i objašnjenje uzroka kasnijih Hankovih mnogobrojnih problema sa intimnošću i vezivanjem.
14. Jedan od najvećih klasika američke književenosti, (ali istinski, ne poput Moodyjeog God hates us all), ponovo se pojavio kod nas. Dok sa nestrpljenjem očekujemo prvi roman Harper Lee posle 55 godina, Go set a watchman, a njen drugi ukupno, koji će se ovog leta naći u prodaji, možete se upoznati sa Scout i njenom porodicom u Pulicerom nagrađenom debitanskom delu Leejeve – Ubiti pticu rugalicu. Iako se 89-ogodišnja autorka, o kojoj poslednjih decenija niko nije znao skoro ništa jer je živela u potpunoj medijskoj izolaciji u malom gradiću u Alabami, nevoljno odlučila da objavi nastavak svog kultnog romana, inače napisanog i pre same Ptice rugalice, na nagovor izdavača je ipak pristala da svim poštovaocima njenog dela pruži uvid u odraslu Scout i to kako se završio njen put sazrevanja. Mockingbird je odmah po objavljivanju postala klasik, a samo 2 godine kasnije snimljen je i kultni film sa Gregory Peckom u glavnoj ulozi. Iako zamišljen kako priča o odrastanju muškobanjaste devojčice i njenog brata na američkom jugu, ovo je ipak priča koja donosi mnogo više. Tu su rasne predrasude koje su pedesetih bile česta pojava, naročito na jugu, pa je tako jedan od glavnih motiva romana upravo lekcija koju devojčica dobija od oca Atticusa za celi život o tome kako je lako klasifikovati i stereotipisati ljude zbog samo različite boje kože, ali biti pravednik u nepravednom društvu – za to već treba puno hrabrosti i odvažnosti.
15. Još jedan roman dobitnik Pulicerove nagrade, ali 54 godine posle Mockingbirda, je roman o kome se najviše govorilo ove godine, Sva svetlost koju ne vidimo, američkog književnika Anthony Doerra. Ovo nije tek još jedna ratna priča pretočena u roman, ovo je mnogo više od toga – „ovo delo ubeđuje čitaoca da uprkos beznađu, okrutnosti i razornim moralnim izborima ništa ne može poništiti lepotu ovog sveta“. Paralelna priča o odrastanju dvoje mladih – slepe devojčice Mari u Parizu i siročeta Vernera u nacističkoj Nemačkoj. Iako slepa, ona živi bezbrižnim životom, i uz pomoć makete grada koju joj je otac, radnik u Prirodnjačkom muzeju, napravio, snalazi po tesnim pariskim kaldrmama, dok on tone u novi svet kada dobije radio aparat i otkrije svoju strast ka popravljanju malih mašina, koja će ga dovesti i do Hiltlerove vojske. Mari će ušima gledati kako bombe razaraju njen voljeni grad, i sa ocem će morati da pobegne u mali gradić na obali noseći sa sobom blago iz muzeja. Iako kratak, njihov će susret 1944. godine ostaviti čvrst trag na oboje. Ovaj duboki roman će vas opčiniti svojom pričom i svaku reč ćete polagano upijati da bi vam što duže ostao u rukama.
Ovo su bili samo neki od naših predloga na osnovu izdanja srpskih uzdavačkih kuća u protekloj godini, a vi nam recite nam koja je knjiga na vrhu vaše liste ’Pročitati ovog leta’ ili ona kojoj se uvek vraćate. Jer gde god bili i u kojoj god se zemlji našli, sa kojim ljudima i bez obzira da li „čitate da bi zapamtili ili čitate da bi zaboravili“, uvek ćete u rečima na papiru naći neku utehu i „znaćete da ste pročitali dobru knjigu ako se nakon poslednje stranice budete osećali kao da ste izgubili dobrog prijatelja.“
