Žena koju vole i vole da mrze – tako se najlakše može opisati Jelena Karleuša – pevačica, umetnik, umetničko delo, skandal majstor. Sve u jednom? Svakako. Intrigantna, otvorena, bez dlake na jeziku. Moglo bi se reći da je kao ruža sa trnjem. Lepa je, lepo miriše ali morate biti pažljivi da se ne ubodete.
Da li Vas boli što i nakon 17 godina karijere ima onih koji bi pre rekli da ne znate da pevate, nego Vam prišli i rekli „Bravo“ ?
Da, boli me, ali bolje da vam ne kazem ŠTA! Bitnija mi je ona „sića“ od stotina i stotina hiljada fanova, nego nekolicina frustriranih i totalno nebitnih. Za mene govore moji fanovi, moji tiraži, broj hitova i 17 godina uspešne karijere. Uvek sam dirala nerv malograđana i moram da priznam da uživam u tome. A priče gluvih da ne znam da pevam dotiču me isto kao kad idioti za mene kazu da sam glupa ili ljudske nakaze kad kazu da sam ružna. Srećom, ima mnogo više onih koji mi svakodnevno kažu BRAVO.
U kom trenutku ste shvatili da ne želite da se povinujete muzičkoj industriji u Srbiji, koju uglavnom čine folk izvođači, već da želite da promenite muzički pravac za 180 stepeni? Ko je u toj odluci uticao na Vas?
Estradna scena na Balkanu se deli na mene i sve ostale. U Srbiji, na ovdašnjoj sceni sam se oduvek osećala kao prase u Teheranu! Kad sam počinjala, važila su neka zatucana, seljačka pravila i to mi je već sa 16 godina, kad sam snimila prvi album, smetalo. Bila sam drčna klinka iz Beograda koja se našla u gomili ‘ljanki koje su iz raznoraznih kafana pokušavale da naprave uspeh. U početku sam morala lukavo da igram po taktu i estradnom pravilniku, a onda, kad sam zauzela određene pozicije, počela sam ta ista pravila sama da postavljam. Nije bilo lako ali sam se izborila. Sad snimam muziku koja se meni dopada, a svi slede. Sad snimam spotove kakve želim, i inspirišem druge. Muzička produkcija mi je veoma bitna, scenski nastup, imidž, marketing. Time su se svi pre bavili prosto amaterski, „albanski“, a meni je uzor uvek bilo ono najbolje i najkvalitetnije sa zapada. Uporedite moj koncert ili na primer, poslednji album, omot i reklamnu kampanju istog, sa onim sto nazovi konkurencija radi, i shvatićete da smo dva sveta – Tadžikistan i USA.
Počeli ste karijeru 1995. godine, kao folk pevačica. Danas je Vaš zvuk u potpunosti drugačiji, no mnogi i dalje tvrde da ste jednak produkt devedesetih kao i ostatak muzičke scene nastale tada, te da ste simbol jedne takve Srbije, koja je „preko noći“ promenila ploču – ne samo kada je muzika u pitanju, već i politički, pa i društveni stavovi.
Zna se ko su bili simboli muzike, politike, rata i stradanja devedesetih. A ja sa nepunih 16 godina, kada sam se pojavila, to svakako nisam mogla da budem. Ti koji to govore su apsolutni retardi i nisu vredni mog komentara. Možda samo šuta nogom u dupe, gde ih nagazim. Dosta sam trpela kojekave budale da seru po meni. Neka se nose u tri lepe.
Pesmu Sodoma i gomora mnogi su na prvo slušanje proglasili letnjom himnom, ali je dobar deo onih koji tvrdi da će pesma biti pravi hit u gej klubovima, s obzirom da više nego očigledno pevate o njima. Neki predstavnici Srpske Pravoslavne Crkve u više navrata imali su izjave da su homoseksualci sodoma i gomora. Da li ste se time vodili pri odabiru ove pesme?
Retki su albumi kao album DIVA gde bukvalno sve pesme postanu hitovi. Od Sodome i Gomore, pa do pesama Savršen zločin, Krimi rad, So i tako redom… Ovo je najtiražniji album u poslednjih nekoliko godina. Iz City Recordsa mi svakodnevno javljaju da ne stižu da naštampaju toliko diskova, kolika je potražnja. Odavno se nije desilo da tiraž nekog albuma bude rasprodat za samo jedan dan, pogotovo što smo svedoci propasti čitavih albuma, singlova pa i karijera nekih koji su važili za zvezde. A moju publiku čine svi. Ne delim ih na pol, versku ili seksualnu orijentaciju, boju kože, nacionalnost, godište. Za mene su svi isti i svi bitni. Vole me i strejt i gej i muško i žensko, deca… A Crkva je ta koja treba da propoveda ljubav, ne da ciljano napada određene grupacije. Zar ne bejasmo, ono beše, svi isti i svi bitni tom istom Bogu, za koga popovi tvrde da postoji? U svakom slučaju, kad vidim da pop naplaćuje da se pojavi na sahrani i vozi bolja kola od mene, poziva na linč i unosi razdor – to je za mene jedina prava Sodoma i Gomora.
Otvoreno se zalažete za prava gej populacije, ali ste izjavili da ne biste išli na Paradu ponosa. Šta treba da se dogodi da bi Jelena Karleuša prošetala sa LGBT zajednicom?
Nikad nisam izjavila da ne bih šetala. Ali sve dok Gay Pride u Srbiji izgleda kao sprovod prasića kroz Teheran, uz kordone policije, ne pada mi na pamet da se makljam sa nekim plaćenim, nahuškanim i napaljenim huliganima! Želim da to izgleda kao i svuda u svetu, kao veliki karneval ljubavi, tolerancije, mira.
Prošle godine digli ste glas protiv pevačica koje su povezane sa kriminalcima. Ove godine pevate o krimi radu. Da li je pesma parodija ili je to realna slika Srbije u kojoj živimo?
Ovde su kriminogene pevaljke „majke nacije“, krimosi, ubice i ratni zločinci – heroji i idoli nacije. Meni su trapavo pokušali da naude podmetnutim pričama o vezama sa kriminalcem iako nikad nisam bila sa nekim ko ima kriminalni dosije! Valjda im je bilo lakše da pokušaju da diskredituju mene nego da razmisle o sebi i sopstvenim postupcima. Pesma „Krimi rad“ je ozbiljna kritika društva u kom živimo. Jedno je sigurno, sve što sam stekla, stekla sam poštenim radom i sama, savestan sam građanin ove zemlje, čistog obraza. Živim u velelepnoj kući koja nije sazidana od kriminala i krvi. Zbog mog dobra niko nije morao da plače ili umre. Mislim da je svakom pametnom ko ovo pročita – dovoljno. Mada, ovo je Srbija, vidite za koga je ovaj narod glasao… Nema nama pomoći.
Neke od pesama na albumu sadrže psovke, nakon kojih su se javili mnogi koji tvrde da takvi tekstovi ne priliče majci dve devojčice.
Ne znam ko su ti veliki moralisti, ja ih ne poznajem! Meni niko ništa u lice ne sme da kaže, samo skreću pogled. Kada uđem među takve pametnjakoviće, nastane pometnja kao kad lav udje u kokošinjac! Kokoške lavu nikad ništa nisu zamerile i ostale su u komadu. Muka mi je od lažnih moralista, koji stalno pominju i kriju svoja nedela iza sopstvene dece! Pa to ako imaš decu, nije te amnestiralo od nedela! A ovi što ujutru idu sa decom u crkvu, a popodne ih hapse, njih se najviše gadim. Neka moju decu ne uzimaju u usta. U svakom slučaju će biti bolji ljudi od njihove, koja u kući gledaju sve i svašta.
Kad smo već kod Atine i Nike, njih dve brzo rastu. Kako uspevate da napravite balans između karijere i njih? Planirate li da ih vodite sa sobom na nastupe, kada još malo porastu?
Sebe smatram velikim borcem. Nisam zapostavila karijeru ni kada sam dve godine bez prestanka bila trudna! Sa dobrom organizacijom, sve se može. Atina i Nika su deca veoma uspešnih roditelja i smatram da smo im odlični uzori i odskočna daska zaživot. Oboje smo maksimalno posvećeni njihovom vaspitanju i odrastanju. Blagosloveni smo divnim brakom, divnom decom i velikim poslovnim uspesima. Od života ne možemo da tražimo više!
Mnogi Vas na prvi pogled doživljavaju kao oholu, uobraženu, sebičnu. Ipak, oni koji Vas dobro poznaju tvrde da ste laf, da umete da se nasmejete, ali i da pustite suzu. Kada plačete i pred kim?
17 godina duga antikampanja mnogih medija, pogotovo pisanih, uticala je na to da postoje jake predrasude o meni. Ovih dana ste svedoci da mi je posle svih ovih godina nepravde, konačno prekipelo i da sam sa govnima krenula u obračun. Dodirnuli su mi jedino što nisu smeli – porodicu. Nemam pardona, ne prezam ni od koga i ludo sam hrabra! Došla sam u fazu da se mirim sa činjenicom da su ti neki možda brojniji i jači, i da će potopiti moj brod, ali ću ih zato povući na dno zajedno sa mnom. Neka ovo shvate kao javnu pretnju, a ja nikad ne pretim praznom puškom. Svi ti čobani imaju ozbiljno mnogo putera na glavi i strašne mračne tajne. Ja nemam ni jednu, sem da sam privatno nežno, osetljivo i tiho biće.
Sve su glasniji i komentari da sve više domaćih pevačica pronalazi inspiraciju u vama – bilo muzički, bilo u stilu. Da li biste Vi rekli da vas kopiraju ili…?
I kopiraju me i treba da me kopiraju. Bolje mene nego ove ‘ljanke koje izgledaju i pevaju kao bugarske pevaljke.
U više navrata ste se hvalili kako ste Dušku kuvali u halterima. Da li to još uvek radite i koji je poslednji obrok koji ste u potpunosti skuvali sami?
Zamolio me je da mu više ne kuvam i ne peglam! A ja sam to teškog srca, sve poskakujući, prihvatila! (smeh)
„Estradna prijateljstva“ retka su, no poznato je da ste dobra prijateljica sa Anom Nikolić. Kako izgledaju vaša viđanja? Da li se razlikuju od viđanja neke druge dve Ane i Jelene, koje nisu poznate?
Ana je divna, nežna, emotivna i pametna devojka čistog srca. Imam još nekoliko prijatelja među kolegama, Dragana, Indira, Kaja, Danijel Pavlović, Aca… Ima ih dosta i baš su divni ljudi sa dobrim namerama.
Ana je u nedavnom intervjuu rekla da planirate da otvorite marketinšku agenciju. Da li zaista planirate to, i šta se u tom slučaju događa sa vašom pevačkom karijerom?
To su neki moji planovi za budućnost. Jedan savršen servis za velike zvezde. Ono što kod nas ne postoji ili se radi veoma amaterski. U taj posao cu ući sa mojim izvršnim producentom Zoranom Birtaševićem. Takva agencija bi se bavila osmišljavanjem čitave kampanje koja prati jedan album ali bi i stvarala „od nule“ nove zvezde.
Da li se nekada kajete zbog izgovorene reči i učinjenog dela?
Svako ko kaže da se ne preispituje u nekim momentima je budala. Desilo mi se par puta da se pokajem.
Mislite li da ste neke stvari mogli drugačije?
Sebi uvek postavljam nerealno visoke standarde i smatram da uvek može bolje.
Karijera duga 17 godina, srećna porodica, zadovoljstvo… Čini se da imate sve. Koje su to stvari, koje Vas iznova čine srećnim? Jeste li Vi srećna žena?
Ako se sreća meri brojem divnih i srećnih momenata u životu, onda da, ja sam srećna i blagoslovena žena. Nerealno bi bilo da od života trazim više.
Kad god javnost pomisli da ne možete više da šokirate, Vi nadmašite samu sebe. Tako je bilo sa mozgom u blenderu, a nakon što ste završili snimanje spota za pesmu So, izjavili ste da će biti toliko „brutalan da ga televizije neće emitovati.“ Šta ćemo videti u tom spotu?
Rekla sam samo da niko neće hteti da ga emituje jer na sebi imam samo so. Ali možda se i varam, čekajte skorašnju premijeru. Do mog rođendana bi trebalo da se desi.
Ako se ne varam, najavili ste i snimanje mini filma, spota koji će trajati pola sata. Pretpostavljam da je radnja već osmišljena. Možete li nam otkriti još neki detalj vezan za ovaj spot?
Ovih dana radimo na scenariju. U planu je da krajem septembra pređem na realizaciju spota, tj. mini-filma u trajanju do pola sata. U tom filmu ću vam dočarati, šta je za mene – savršen zločin!
Pre nedelju dana, na Twitteru ste preko noći dobili 20 000 sledbenika. Tvrdite da ih niste kupili no javne ličnosti, predvođene Ivanom Ivanovićem i Sekom Aleksić osule su drvlje i kamenje na Vas. Slično se dogodilo i sa prijemnim ispitom koji sadrži pitanje o Vašoj pesmi. Mali je broj onih koji su u tim slučajevima stali na Vašu stranu. Osetite li se nekada nezaštićenom?
Da li je meni potrebno da kupujem fanove, pored 400.000 istih samo na Fejsu?! Mislim da je odgovor jasan. Dalje, da li vam ja delujem nezaštićeno? Znate šta je zajedničko toj Seki i tom Ivanoviću, sem toga što su mali, debeli i smešni? Opsesivna mržnja prema meni. Ali ja uživam kada se oni i njima slični bave mojim likom i delom. Evo ja im šaljem jedan poljubac iz moje vile od cigala na Dedinju, a sada ću sa dvoje zlatne dece i prezgodnim mužem fudbalskim reprezentativcem, zaplivati u mom bazenu sa slanom vodom! Posle cu ići da glancam ove nagrade za najtiražniji i najbolji album godine, tako da neću moci da mislim o njima. Žao mi je.
Petar Živković / Tračara
Fotografije: Dejan Milićević
