Devedesetih godina prošlog veka Kristijan Golubović je doneo jednu od najtežih odluka u životu – nije se upisao u matičnu knjigu rođenih kao otac sina Lazara, kojeg je dobio u svom prvom braku sa suprugom Danijelom. On to nije učinio iz bezbednosnih razloga.
Poslednjih godina okoreli kriminalac zaista želi da dokaže da vuk pored dlake nekad promeni i ćud. On je rešio da se pokaje za sva svoja nedela koja je pre činio. Mnogi su u ta nedela svrstali i njegovo ne priznavanje sina koji igrom slučaja neverovatno liči na njega.
Ali ono što nisu znali svi ti koji su ga osuđivali zbog toga, je da je nekadašnji loš momak sa beogradskog asfalta tim činom samo pokazao kolika ljubav oca prema svom detetu može biti. Jednostavno, Kristijan nije brinuo što će u očima javnosti on poneti loš pečat, samo mu je život njegovog detata bio bitan.
Izvor blizak porodici Golubović za Telegraf je izjavio: „Kristijan je pokajnik u svakom pogledu. Od kada je izašao iz pritvora, rešio je da raščisti sve zaostale stvari. Kako u odnosu sa ljudima, prijateljima, a naročito sa svojim sinom sa kojim je nerazdvojan. Kada je Lazar bio beba, Golubovićeva glava je bila ucenjena na 150.000 maraka, i zbog toga su Kristijan i Danijela odlučili da zbog Lazarove sigurnosti, u izvodu iz matične knjige rođenih ne bude upisano Kristijanovo ime. Pre ulaska na “Farmu”, Kristijan je u opštini Stari Grad priznao Lazara, i njih dvojica su presrećni zbog toga.“
