Nakon što je pevač narodne muzike Šaban Šaulić tragično izgubio život, saznalo se da se prošle godine navodno sin koga nikada nije upoznao upucao u glavu, a sve je otrkio njegov prijatelj iz Amerike.
„Želim da vam ispričam šta sam čuo. Aleksandar je rođen i živeo je u Koloradu, a njegova majka Ana bila je u kratkoj vezi sa Šabanom Šaulićem. Ona je dobila dete i sama ga gajila dok se nije udala za jednog finog čoveka. Aleksandar je kasnije promenio ime u Alexander i uzeo prezime svog očuha Miller. Njegova majka se poverila mojoj ženi da je to zapravo Šabanovo dete, ali da ona pevača više nikada nije videla ni čula. Zapravo nije ni želela da mu kaže. Rodila je sebi dete i tek pre nekoliko godina pošto je umrla sin je od moje žene sznao za tu priču. Malo se zbunio tada, ali nije pokazivao nikakvu želju da nađe navodno pravog oca. Živeo je mirno i pristojno, niko ne zna zašto je digao ruku na sebe, pričalo se da je saznao da je bolestan i da je zato to uradio“, kaže izvor za Svet.
„Niko nije znao da on poseduje oružje. Oduvek je bio dobar čovek, zatekli su ga u lokvi krvi kako leži nasred dnevene sobe. Nije se nikada ženio, nije imao ni decu. Majku je izgubio od posledica moždanog udara, to mu je jako teško palo, a očuh mu je i dalje živ. Radio je kao konobar, stalno menjao lokale, ali je imao novca za normalan život. Ana, njegova majka, poreklom je iz Srbije, a u Ameriku je došla jako mlada. Šabana je srela u vreme njegovih turneja po Americi, ludački se zaljubila i navodno sa njim ostala u drugom stanju,“ nastavlja izvor.
„Dugo je krila od svih čije je dete, poverila se samo jednoj prijateljici. Nekako se to pročulo u našem krugu ali rekto ko je verovao jer nije imala nikakav dokaz sem zajedničkih fotografija sa koncerta, ali realno to ne dokazuje ništa. Nakon njegove smrti pronašli smo pismo koje je napisao svom ocu, ali su ga očigledno strah i sumnja sprčili da ga pošalje. Mi smo neizmerno tužni zbog gubitka dobrog čoveka i prijatelja.“
Šabanov sin navodno je ostavio i oproštajno pismo.
„Gospodine Šabane, ne znam kako da počnem ovo pismo i ne znam kako da vam se obratim. Pišem vam iz daleke Amerike, iz Kolorada, odande gde ste nekada davno upoznali jednu Anu. E pa ja sam njen sin, i vaš sin. Ne želim da mislite da vam se javljam zato što mi nešto treba od vas, imao sam potrebu samo da vam kažem da sam živ, zdrav i da postpjim. Ništa vi niste krivi, ja vama ništa ne zameram,. Molim vas da mi oprostite ako sam vas uznemirio. Hteo sam samo da vam se javim. „Sve najbolje, tato“!“ stoji u pismu.
